Како се осећамо? – Савети за унапређење менталног здравља
Појава новог Коронавируса COVID-19 представља нову ситуацију, уз то многи детаљи још увек нису познати, па је могуће да таква ситуација код људи појачава доживљај опасности и страх за сопствено здравље и здравље своје породице и најближих. Можемо рећи да је страх нормална реакција у оваквим ситуацијама. Поред страха код неких људи јавља се и паника која је интензиван, односно јак доживљај страха. Страх може бити реакција на стварну претњу или претпостављену претњу. Управо у овој ситуацији са Коронавирусом наш страх није одраз стварног ризика који је утемељен на научним, епидемолошким подацима, већ је наше понашање вођено нашим личним доживљајем ризика и опасности. Што мање знамо о одређеној претњи, све више расте страх и осећај неизвесности, У таквим ситуацијама често прецењујемо опасности од нових ризика, па се јављају понашања којим желимо да повратимо контролу (куповина залиха, гомилање хране, заштитних средстава не водећи рачуна о другима, заборављајући да уколико други немају дезинфекциона средства и ви сте такође под ризиком иако исте имате).
О паници и о страху у овој ситуацији још увек немамо довољно података, али нешто можемо да закључимо на основу понашања и емоционалних реакција. Нема пуно истраживања о утицају заразних и инфективних болести на ментално здравље али можемо рећи да ова ситуација утиче и на ментално здравље и потребно је водити рачуна о добробити појединаца.
У свакој епидемији уобичајено је да се појединци осећају уплашено и забринуто. Уобичајени одговори људи који су погођени (директно и индиректно) могу укључују:
- Страх да се не разболе и умру.
- Избегавање приближавања здравственим установама због страха од инфекције док са друге стране осећају неке тегобе и имају потребу за здравственом заштитом.
- Страх од губитка средстава за живот, немогућности рада током изолације и страх од отпуштања са посла.
- Страх од социјалне искључености/ смештања у карантин (изолацију) може да доведе до стигме повезане са болешћу (нпр. негативан став према особама које потичу или за које се сматра да су из погођених подручја).
- Осећање немоћи да заштите вољене и страха од губитка вољених због вируса.
- Страх да морају да се због карантина/ изолације одвоје од својих вољених и својих неговатеља и уобичајене рутине.
- Страх ко ће бити са њиховом децом ако буду у изолацији, страх ко ће бринути о њиховим остарелим родитељима. Одбијање бриге о малолетницима без пратње, особама које живе са инвалидитетом или старијим особама због страха од инфекције, јер родитељи или неговатељи су одведени у карантин
- Осећање беспомоћности, досаде, усамљености и депресије због изолованости.
- Страх од поновног проживљавања искуства претходне епидемије.
Постоје посебни стресни фактори који утичу на понашање и емоционалне реакције код COVID 19:
- Ризик да се не заразимо или да не заразимо друге, посебно у ситуацији када трансмисија болести није 100% јасна. То повећава наш страх.
- Уобичајени симптоми других здравствених проблема (грозница) могу да доведу до погрешног тумачења симптома и страха код људи да су се заразили.
- Родитељи могу да буду забринути и осећају страх да ће њихова деца бити сама без подршке и бриге уколико се они разболе и буду у изолацији.
- Ризик од погоршања физичког и менталног здравља рањивих категорија становништва (старије особе и особе са инвалидитетом) ако су њихова деца, родитељи или неговатељи смештени у карантин.
Како се носити са страхом у овом случају?
- Пратите постојеће информације које су проверене и дате од стране надлежних институција.
- Прилагодите своје понашање препорукама које смањују ризик, будите дисциплиновани и поштујте препоруке стручњака.